011 334 0668
office@canatlantic.com

Evolucija „pametnih“ satova!

canatlantic blog head picture

Mimo Loga (ca. 1941) i Breitling Chronomat

U četrdesetim godinama prošlog veka pojavili su se prvi ručni satovi – kalkulatori. Mimo Loga je imao pokretljive A i D logaritamske skale na obodu prednje strane sata što će kasnije postati standard “pilotskog ” stila analognih i povremeno digitalnih satova. Ovo je omogućavalo da se na satu obave jednostavnije računske radnje. Iako nije bio elektronski, ovo je prvi ručni sat na kome je bilo moguće izvoditi računske radnje. Mimo-Loga satovi su se kasnije prodavali pod brendom Girard-Perregaux i danas su skoro nepoznati.

Mimo Loga (ca. 1941) i Breitling Chronomat – Mimo Loga dizajn, preteča „pilotskog“ stila kod analognih i pojedinih digitalnih satova. Breitling Chronomat sa „slide rule“ stilom inspiracija za pojavu Navitimer-a koji je namenjen civilnim pilotima.

Mimo Loga sat

Nekoliko nedelja posle pojavljivanja Mimo Loga satova, Breitling je patentirao dizajn koji će kasnije prerasti u Chronomat. Breitling Chronomat sa rotirajućim “slide rule” dizajnom je patentiran 1941. godine i predstavljao je predah od satova inspirisanih ratnim i vojnim motivima. 1952. godine neverovatni uspeh Chronomat-a inspirisao je pojavu najpoznatijeg Breitling brenda, Navitimer – hronograf sat sa “slide-ruler” tehnologijom dizajniran specijalno za civilne pilote.

Hamilton Pulsar (1972) i Time Computer/Calculator (1975)

Prvi Pulsar je bio brend kompanije Hamilton Watch. Razvijen je u kooperaciji kompanija Hamilton i Electro/Data. U proleće 1972. godine na tržištu se pojavio Pulsar od 18-karatnog zlata, prvi elektronski digitalni sat sa primitivnim LED displej-om. Pritiskom na dugme se pojavljivalo vreme ispisano crvenim brojkama. Prvi Pulsar sat je prodat za 2100 dolara. “Calculator” je prvi ručni sat (kalkulator) napravljen pri kraju 1975. godine. Prva ograničena edicija (100 komada) je bila od 18 karatnog zlata dostupna za neverovatnu cenu od 3950 dolara. Nekoliko meseci kasnije posle velikog tržišnog uspeha, izašla je mnogo pristupačnija “stainless steel” verzija po ceni od 550 dolara.

Hamilton Pulsar (1972) i Time Computer/Calculator (1975) – Pulsar (1972), zlatan sat od 18 karata, model po ceni od 2100 dolara. Model „Calculator“ (1975) namenjen čoveku koji ima sve osim „Calculator“ sata, stylus olovka.

Hamilton Pulsar i Time Computer/Calculator

“Calculator” je bio usmeren na “čoveka koji ima sve do sada”. Čak je i predsednik SAD-a Gerald Ford hteo jedan sat za Božić (po gregorijanskom kalendaru) 1975. godine ali njegova supruga Betty Ford je rekla: “Ne”. 1977. godine se pojavljuje unapređeni modul 902 sa redizajniranim dugmadima. U satu su se nalazile četiri (357) baterije iako su i dve bile dovoljne za prikazivanje svih mogućnosti. Sve kalkulacije su se mogle napraviti na malim dugmićima koristeći stylus olovku koja se nalazila u kutiji.

Seiko D409 Dot Matrix LCD Memorijski hronograf (1983) i Seiko UC-2000 (1984)

D409 је prvi model kompanije Seiko sa unosom podataka preko minijaturne tastature i sa dot matrix displej-om. Njegova memorija je mala (skladišti 112 karaktera koji se kasnije mogu pozvati). Korisnici unose karaktere pomoću stylus olovke na tačskrin LCD (pri dnu prednje strane sata). Pušten je u prodaju 1984 godine u zlatnoj, srebrnoj i crnoj nijansi.

Seiko D409 Dot Matrix LCD Memorijski hronograf (1983) i Seiko UC-2000 (1984) – Model Seiko D409, minijaturna tastatura, dot matrix displej, karakteri se unose pomoću stylus olovke. Seiko UC-2000, prvi računar-ručni sat na svetu.

Seiko UC 2000

Seiko UC-2000 je bio prvi PC ručni sat na svetu. Kao standardni sat UC-2000 primarno je služio kao uređaj za prikazivanje podataka. Seiko je prodavao specijalne tastature koje koriste displej sata kao kompjuterski terminal za Basic programiranje. Dok je korisnik povezan, može da piše i pokrene Basic programe ili da pokrene programe (sa ROM kertridža) koji se prikazuju na prednjoj strani sata. Odvojen, UC-2000 može da prikaže podatke iz memorije, ali ne može da pokreće programe. Ovaj model je prethodnica pametnih satova.

Epson RC-20 (1985)

1985. godine Epson je predstavio verovatno prvi pravi kompjuter – sat, RC-20. Unutar sata se nalazi Zilog Z-80 mikroprocesor a sat je imao tačskrin interfejs. Različiti programi su se morali prvo napisati na kućnom računaru, potom skinuti na sat i pokrenuti ih na dot-matrix LCD displeju bez povezivanja ili podrške nekih eksternih uređaja. To je bio prvi sat sa kog su mogle da se pokreću aplikacije.

Timex Data Link 150 (1994)

Mnogi modeli digitalnih satova iz 80-tih godina su imali integrisanu funkcionalnost banke podataka, bilo da su programirani preko tastature ili preko kompjuterskog transfera. Timex Data Link je serija prvih pametnih telefona proizvedenih od strane kompanije Timex i smatran je za kompjuter – ručni sat. To je bio prvi sat sposoban da skine informacije sa kompjutera. Kao što i samo ime kaže datalink satovi su sposobni za prenos podataka kroz povezivanje sa kompjuterom. Timex Data Link 150 je sat koji podržava bežični prenos podataka između kompjutera i sata.

Timex Data Link 150 (1994) – Prvi put mogućnost skidanja podataka sa kompjutera putem optičkog senzora na prednjoj strani sata. Data Link serija satova (1994) je razvijena u kooperaciji dve kompanije: Timex i Microsoft. Korišćeni u svemirskim misijama.

Seiko UC 2000

Mogle su se prenositi informacije sa PC na sat preko optičkog senzora na prednjoj strani sata. Data Link serija je predstavljena 1994. godine i razvijena je u kooperaciji sa Microsoft-om. Prvi modeli su uključivali modele 50, 70, 150 i model 150s (manja veličina). Brojevi modela su označavali koliko telefonskih brojeva se može uskladištiti u memoriju sata. Ovi rani modeli su bili jedini satovi sa Microsoft logom. Satovi su imali sertifikat NASA-e za svemirska putovanja i koristili su ih astronauti i kosmonauti u svemirskim misijama.

Seiko Ruputer (1998)

Ruputer je bio ručni sat kompanije Seiko razvijen 1998. godine. U SAD je kasnije plasiran kao OnHand PC brend kompanije Matsucom inc. sa sedištem u Denveru. Ruputer je imao 16-bitni procesor na 3.6 MHz i 128 KB RAM memorije. Displej je 102×64 piksela monohromni LCD. Glavne ulazne forme su mu bile veoma mali 8-direkcioni džojstik i 6 funkcijskih tastera. Takođe je imao serijski interfejs i IR port za komunikaciju sa drugim uređajima. Telo uređaja je bilo 2 inča širok , 1.15 inča visina i tanak 0.625 inča. Unutar sata su se nalazile i dve baterije, koje snabdevaju uređaj energijom dovoljnom za 30 sati korišćenja.

Seiko Ruputer

Naslednik sata Ruputer je OnHand PC. OnHand Pc je bio dostupan u dve nijanse, svetloj i crnoj. Operativni sistem je bio W-PS-DOS verzija 1.16. Na uređaju data su se mogla unositi na dva načina. Prvi način je da se koristi džojstik a drugi metod je sinhronizacija podataka sa računara koristeći softver. Program nazvan HandySurf je takođe dozvoljavao sinhronizaciju sadržaja sa interneta (kao na primer Yahoo! News Headlines). Proizvodnja i podrška za OnHand PC je prestala od strane Matsucom-a 7. aprila 2006. godine.

IBM Linux Watch (2000) i IBM WatchPad 1.5 (2001)

Istraživanje kompanije IBM u vezi pametnih satova je dostiglo vrhunac 2000. godine kada je kreiran Linux Sat, prvi pametni sat sa Linux 2.2 operativnim sistemom. Unutra se nalazilo 8MB RAM memorije i 8MB fleš memorije u malom satu i sa lithium-polymer baterijom koja je trajala 6 sati a kasnije je produženo na 12 sati. Uređaju je kasnije dodat akcelerometar, vibrirajući mehanizam i “fingerprint” senzor.

IBM Linux Watch i WatchPad – „2000. godine pojava IBM Linux sata, Linux 2.2 OS. 2001. godine WatchPad: kooperacija kompanija Citizen i IBM. ARM procesor, Linux 2.4 OS.

IBM Linux Watch i WatchPad

Sledeće godine IBM u kooperaciji sa kompanijom Citizen kreira WatchPad 1.5 prototip. Sat takođe ima Linux (2.4) operativni sistem samo ovaj put ARM procesor na 74MHz. Sat ima i softver za kalendar i bluetooth. Nijedan sat se nije pojavio kao komercijalni proizvod, ali su se koristili kao važni koncepti za buduće pametne satove.

Timex Ironman Datalink USB i Timex Datalink USB (2003)

Dataling USB je predstavljen 2003. godine. Uključivao je Timex Ironman Datalink USB (sportski model) i Timex Datalink USB (standardni model). Novi sat je imao unapređeni prenos podataka, memoriju većeg kapaciteta. Datalink USB podržava softvere razvijene isključivo za sat. Ovi programi su nazvani ručne aplikacije i napravili su ih nezavisni programeri i softver developeri. Timex je razvio aplikaciju koja se zove WristApp SDK Installer koja može da uveze bilo koju “wirst” (ručnu) aplikaciju. Displej USB serije satova karakteriše dot matrix (full) arhitektura bez “seven segment display” sekcija. “Seven segment display” ili seven-segment indikator je forma elektronskog displeja za prikazivanje decimalnih brojeva i predstavlja alternativu mnogo kompleksnijim dot-matrix displejima. Samo mali deo u gornjem desnom uglu sata koristi “nine-segment display” layout. “Nine-segment display” je tip displeja zasnovan na 9 segmenata koji mogu biti uključeni ili isključeni.

Timex Ironman Datalink USB i Timex Datalink USB (2003) – USB serija satova: Timex Ironman Datalink USB – sportski model i Timex Datalink USB -standardni model. Displej – dot matrix tehnologija, „Wrist“ aplikacije.

Timex Ironman Data Link

“Wrist” aplikacije su pisane u “assembly” programskom jeziku. “Invasion” je primer igrice programirane specijalno za sat. Pored mnogo programa kao što su vremenski izveštaji, raspored fudbalskih utakmica, takođe postoji i screen saver pod nazivom “Screen Saver – Blank”. Time Datalink je sertifikovan od strane NASA i koristio se u svemirskim misijama kao jedan od 4 modela satova. Razne Datalink modele su koristili i kosmonauti i astronauti (primer – “Expedition 1″).

Microsoft SPOT

SPOT – Smart Personal Object Tehnologija je razvijena od strane Microsoft-a. SPOT tehnologija je koristila MSN Direct mrežnu uslugu koja je bila dostupna u SAD i Kanadi i zasnovana na FM radio broadcast signalima u 100 gradskih sredina. Usluga je koštala 59 dolara godišnje. Pametni satovi su bili prvi uređaji gde je korišćena SPOT tehnologija. Prva dva sata gde je korišćen MSN Direct su bili iz kompanija Suunto i Fossil, pa sve do poslednjih modela iz Tissot-a i Swatch-a.

Microsoft SPOT – SPOT tehnologija, koristila MSN Direct network uslugu. SPOT satovi se proizvodili do 2008. godine a MSN Direct usluga prekinuta 2012. godine.

Microsoft Spot 2004

SPOT satovi su prestali sa proizvodnjom 2008. godine. MSN Direct usluga je i dalje bila omogućena kao podrška već prodatim SPOT pametnim satovima i ostalim uređajima, do decembra 31.2011. MSN Direct je prekinuo uslugu 1. januara 2012. godine usled smanjene potražnje a i povećanog interesovanja za Wi-Fi, Cellular, FM RDS i ostale digitalne mreže.

Fossil FX2008 Wrist PDA (2005)

Razvoj Fossil Wrist PDA (personal digital assistant – palmtop računar) je započeo 1999. godine kada je inženjer Donald Brewer licencirao verziju Palm operativnog sistema i probao da ga prilagodi da radi i na satu. Prve godine razvoja, Brewer se trudio da sat sa Palm OS bude što manji da bi mogao da se nosi. Početni dizajn je ličio na telefon zalepljen za ručni zglob. Prvo je smanjena veličina sata a potom se išlo na redizajniranje displeja. Najmanji tada dostupni ekrani su bili na mobilnim telefonima (90 x 126 piksela) a Palm OS je napisan za touch-sensitive ekrane (160 x 160 piksela).

Fossil Wrist PDA 2008

Prvi Wrist PDA se pojavio 2002. godine a 2005. godine se pojavio Palm-based Wrist PDA i bio je dostupan na tržištu kao model dva brenda Fossil i Abacus. Fossil model je imao oznaku FX2008 a Abacus model AU5005. Pokretao ga je Palm OS verzija 4.1, imao je 8MB memorije i IRDA infracrveni komunikacioni port.

Citizen i: Virt W700 (2007)

Dok je Fossil kreirao prvi pametni sat PDA, Citizen je kreirao prvi pametni sat koji izvlači podatke iz mobilnih telefona preko Bluetooth-a. Model i:Virt W700 se pojavio u Japanu 2007. godine. Model vizualno nije privlačan, moglo bi se reći i da je ružan. Na njemu je OLED (organic light-emitting diode) displej koji obaveštava o sledećem pozivu vibriranjem.

Citizen i- Virt W700 2007

Postoji i identifikator poziva i sat ima zaštićenu kontakt listu. Displej takođe upozorava ako se korisnik udaljio od telefona sa bluetooth-om. Sat se prodavao u tri boje: plavoj, crnoj i pink boji. Citizen je nastavio da redizajnira svoje bluetooth pametne satove sledećih tri godina, ali nijedan od njih nije imao velikog uticaja na tržište u SAD.

Šesta generacija iPod nano sa Griffin Slap-om (2010)

Moderna era pametnih satova ne počinje sa predstavljanjem pametnog sata nego sa pojavom šeste generacije iPod nano 2010. godine. Posle predstavljanja, proizvođač dodataka za iPod Griffin Technologies je predstavio novi nano “kaiš” pod nazivom “Slap”, koji dozvoljava korisnicima da nose iPod Nano na ručnom zglobu kao ručni sat. Mesec dana kasnije Kickstarter projekat pod nazivom “TitTok + LunaTik” koji pretvara iPod nano u pametni sat je imao ogroman uspeh i zaradu od milion dolara.

Šesta generacija iPod nano sa Griffin Slap-om (2010) – iPod nano sa „slap“ kaišem kompanije Griffin Technologies, nosi se kao ručni sat. Mogućnost pojave iWatch-a u skorijoj budućnosti.

iPod nano griffin slap

U poslednje vreme se čuju priče o mogućoj pojavi iWatch-a kompanije Apple. Apple kompanija je u fazi istraživanja i razvoja proizvoda koji bi ličio na sat. Za Apple bi iWatch bio prilika da se testira plasman satova – kompjutera. Prognoza je da će u sledećih deset godina kompjuteri koji se mogu nositi na ruci bi mogli zameniti iPhone i uopšte pametne telefone. Čak i ukoliko su priče o iWatch-u realne, neće se pojaviti pre 2014. godine.

Sony SmartWatch (2012)

U 2010. godini Sony Ericsson je predstavio LiveView. LiveView je jedan od onih čudnih proizvoda koji izgledaju jednostavno iz perspektive korisnika, ali je zanimljivo pošto može da se stavi na ručni zglob. Povezan je sa pametnim telefonima sa Android OS preko bluetooth. Kritika nije bila oduševljena ovim modelom.

Sony pametni sat 2012

Dve godine kasnije pojavio se model Sony SmartWatch sa sličnim karakteristikama kao prethodni model. Postoji mogućnost čitanja email, SMS i drugih poruka i obaveštenja. Gmail, POP3 i ostali email plagini su dostupni na Google Play Store-u. Takođe tu je i kalendar uz vibriranje prilikom prijema svakog obaveštenja. Takođe je omogućen pristup društvenim mrežama (čitanje poruka sa facebook-a i twitter-a). Dimenzije su 36 x 36mm, tanak je 8mm, težak 26 grama a operativni opseg je 10 metara. Operativni sistem je Android OS, verzija bluetooth-a 3.0 a trajanje bez punjenja: pri malom obimu korišćenja – jedna nedelja, pri prosečnom korišćenju 3-4 dana a pri stalnom korišćenju jedan dan.

Pebble E-Paper Watch

Zaslužan za razvoj koncepta dizajna za Pebble E-Paper Watch je Eric Migicovsky. Namera je bila da sat prikazuje poruke sa pametnog telefona. Migicovsky je uspešno proveo svoju ideju kroz “Y Combinator” poslovni inkubator program. Neobično za početak na “Y Combinator”-u je veliki poslovni uspeh Migicovskog tokom trajanja programa. Kompanija Pebble Technology (Migicovsky) je predstavila Kickstarter kampanju 11. aprila 2012 koja je ostvarila veliki uspeh. E-Paper sat ima crni i beli ePaper dipslej sa pozadinskim svetlom, vibracioni motor, magnetometar, ambijentalne svetlosne senzore i “three-axis” akcelerometar. Biće povezan sa Android i iOS uređajima pomoću Bluetooth 2.1 (uključivaće podršku za Bluetooth 4.0 – “low energy”).

Pebble E-Paper Watch – E-paper sat, magnetometar, ambijentalni svetlosni senzor, preko Bluetooth-a 2.1 povezan sa Android telefonima. Otporan na vodu, USB kabl magnetski prikačen za sat, aplikacija „cycling“.

Pebble E-Paper Watch

Na listi karakteristika se nalazi i otpornost na vodu, a sat će se puniti preko modifikovanog USB kabla koji se magnetski prikači na sat tako da se ne ugrožava otpornost na vodu. Pebble će doći zajedno sa instaliranim aplikacijama uključujući aplikaciju “cycling- biciklizam” kojom će se meriti brzina, distanca i razmak između biciklista preko GPS-a. Neće sve aplikacije biti odmah na satu ali će biti update-i za OS (zasnovan na FreeRTOS – real time operativni sistem dizajniran da bude mali i jednostavan, kod je pisan u C programskom jeziku) svakih 2 – 3 nedelje dok sve aplikacije ne budu dodate. Pebble će biti integrisan sa IFTTT web uslugom.

Izvor: pcworld.com

1 Zvezdica2 Zvezdice3 Zvezdice4 Zvezdice5 Zvezdica (2 votes, average: 4,50 out of 5)
Loading...

Ostavite komentar